„Швајцарци“ да захвале Ђиласу, а не Вучићу

Дужници у ствари желе решење налик оном из Мађарске или Хрватске, а то би коштало колико трећина пара која је годишње одузимана пензионерима Србије. Па ви видите Да се Ђилас и његов Савез за Србију нису 21. марта нашли међу штрајкачима из удружења ЦХФ Србија и подржали их у борби „са нељудским кредитима у швајцарским францима“ – ове лакрдије не би ни било. А кад је лакрдија настала, шта је било логичније, него да председник државе преузме штафету и врати залутале штрајкаче у своје окриље? И успео је. Није прошло ни недељу дана, док се парола „хвала Ђиласу и Стефановићу на подршци“ није претворила у безусловну подршку и послушност Вучићу. Који је, руку на срце, показао више економског знања од Ђиласа и Стефановића и у лице штрајкачима рекао шта је основни проблем са њиховим кредитима: „Ту не постоји потпис ни Ђелића, ни Ђиласа, ни Јелашића, већ стоји ваш потпис.“ А још мање је прихватио Ђиласову поруку банкама: „Претворите кредите у евре, зарачунајте нормалну камату, додајте проценат-два на то што су били кредити у ’швајцарцима’ и престаните да уништавате животе људима. Добро ћете зарадити и овако.“ Уместо тога, председник је, како доликује диктатури, на степеницама Врховног касационог суда, најавио шта ће се у том суду идуће недеље догодити. Да ће, дакле, суд донети решење, те да нема потребе да настављају штрајк глађу. Знајући где живе и да је важније мишљење изнето испред улаза у зграду суда, него оно у самом суду, људи се у миру разиђоше. И би тако. Не каснећи ни минут за председниковим обећањем, ВКС је објавио став да судови могу да пониште валутну клаузулу у уговорима о кредиту у швајцарским францима, ако се испуни пар услова – да банке не докажу да су се и саме задужиле у швајцарским францима, као и да су клијенте писмено упозориле на ризик који преузимају. Спорни кредити се тада конвертују у евре, по курсу који је важио на дан закључења кредита. И настаде лакрдија. Најпре су се разишла два удружења – Ефектива и ЦХФ Србија, где је оно прво одмах одбацило, а друго се искрено захвалило председнику Вучићу што их је „испоштовао“. Зашто се буни Ефектива? Вероватно зато што им је јасно да се конверзија „швајцараца“ у евре једноставно не исплати. Зашто? Хајде да то зачас објаснимо, и то баш на примеру који је Ефектива својевремено често у медијима користила. Узели су пример дужника из 2008, који је узео кредит од 70.000 швајцарских франака (тадашњих 43.000 евра), на 25 година. Дужници су имали избор: да узму кредит у „швајцарцима“, са каматном стопом од пет одсто или да подигну кредит у еврима, са каматом већом од девет одсто? А „швајцарац“ је тада већ петнаестак година био стабилан и кретао се на нивоу од 0,55 до 0,65 евра за франак. И лако се могла израчунати граница исплативости – докле би „швајцарац“ могао да скочи, па да се дужнику трошак отплате ова два кредита изједначи. А тај, гранични курс, износио је баш колико износи данас - 0,89 евра за један франак. И сад погледајте графикон: све док је курс испод тих 0,89 евра за франак, кредит у „швајцарцима“ се више исплати. Онолико колико износи плавом бојом осенчена површина на слици - толика је чиста добит оних који су кредит узели у „швајцарцима“ у односу на оне у еврима. У међувремену, како знамо, „швајцарац“ је скакао и падао, и сад, како човек да зна шта је било паметније – задужити се у еврима, или у „швајцарцима“? Не требају вам ни математика, ни интеграли, довољно је погледати слику и гледати „плаву“ површину од датума закључења кредита. И кад од ње одузмемо ону „белу“ површину, у којој су „швајцарци“ плаћали више него „еварци“, шта видимо? Кредити у „швајцарцима“ су и дан-данас исплативији од хипотекарних кредита у еврима! А кад све то прерачунамо у новчани износ, испада да су „швајцарци“ од 2008. до данас на онај Ефективин кредит од 70.000 франака платили 3.678 евра мање него они који су се за исти износ задужили у еврима! Наравно, не треба заборавити ни то да су у међувремену банке самовољно мењале каматне стопе, додуше, што у „швајцарцима“ - што у еврима. То је било ван сваке памети и с оне границе морала, али су, ипак, морале да врате стање на почетни ниво, а понегде и да спусте каматне стопе. Па ипак, добит „швајцараца“ у односу на „еварце“ и даље је неспорна – и отприлике иста. Мало се говори о томе да је прошлонедељни став ВКС малтене идентичан предлогу које су банке још крајем 2014. упутиле „швајцарцима“, да конвертују своје задужење у евро. А још се мање говори о томе да је овај предлог одбило 99 одсто клијената тих банака! Зашто? Па зато што је и Ефективи и дужницима било јасно да се то не исплати. „Швајцарцима“ је било (и остало) потребно више од тога. У ствари, било им је потребно решење које би личило на спектакуларна искуства Мађарске и Хрватске. И управо је то Ефектива пре неки дан поручила Вучићу: „Нешто слично је урадио ваш колега Орбан у Мађарској, па нисмо видели да је због тога било ко сносио последице, да су се банке повукле са тржишта.“ Што је тамо, код наших комшија, била чиста политика, то је ваљда свима јасно. У Мађарској је пола милиона кредита било у „швајцарцима“, у Хрватској их је било око 100.000, док их је данас у Србији тек око 17.000. Па се зато Вучић до сада и није трудио да тај проблем реши. Али сада, кад је започео да га решава, изјавио је да ће овај маневар Србију коштати око 120 милиона евра. Руку на срце, шта је 100 милиона према цени коју су платили Мађари (око девет милијарди евра) или Хрвати (око милијарду евра)? А ни тамо, како рекоше у Ефективи, банке нису отишле, па шта нама могу да ураде? Тачно је да банке нису отишле ни из Хрватске, ни из Мађарске, али је те милијарде евра тамо неко морао да плати. Трећину су платиле банке, а остатак, наравно - држава. Само, да додам нешто. Тај новац није платила особа која се зове Држава, него су платили порески обвезници, и то сви, чак и они који нису никад у животу узели кредит, нити имају стан, нити о њему сањају. А морам да додам – платили су и они који су се задужили у еврима, којих је – барем овде у Србији – двоструко више од оних који су се задужили у „швајцарцима“ и који дан-данас много редовније измирују своје обавезе. Да ствар буде гора, испоставило се да у Србији кредите у „швајцарцима“ најслабије отплаћују – најбогатији. И на то је својевремено одговорио Зоран Петровић, директор Рајфајзен банке: „Они који су се задужили до пет милиона динара кредита, касне са отплатом само у 4,5 одсто случајева, док код оних који су узели више од 20 милиона динара, доцња износи 40,5 одсто. Намеће се питање чији се интереси овде промовишу и штите?“ Наравно, сада је влада најавила да ће водити рачуна само о дужницима чији је кредит мањи од шест милиона динара (нешто мање од 60.000 швајцарских франака), рачунајући, вероватно и на то да би оним богатијима било незгодно да седну на улицу да започну штрајк глађу. Али до 9. априла, када овај текст одлази у штампу – ништа није договорено. Данима се воде разговори дужника, банака и државе, али се ствар искомпликовала – и поново је све у игри. Вероватно су томе највише допринеле банке, које лако пред међународном арбитражом могу да оборе било који будући закон који би од њих тражио оно што им данас тражи Врховни касациони суд. Али, проблем ту, у ствари, тек почиње, јер дужници желе решење налик оном из Мађарске или Хрватске, а то би коштало колико трећина пара која је годишње одузимана пензионерима - па ви видите. Што год да одлуче, правна сигурност у финансијском сектору ће у Србији бити све гора. Не само захваљујући власти, која банкама сваког дана поручује нешто друго, већ, у овом случају, првенствено захваљујући опозицији, где нам један од лидера, Драган Ђилас, поручује: „Немојте да слушамо бајке о ризику за пословање у Србији због кога су кредити прескупи, а грађанима се кроз разне намете дере кожа са леђа. Ко неће да ради по европским правилима, слободно нека затвори пословнице и оде. Биће много њих који ће остати.“ Терање банака из земље свакако је изјава вредна памћења. Иако је неспорно да Вучић треба да оде, не могу да се не упитам – шта нас тек онда чека? Опозицијо, хајде, не будите гори од оних које хоћете да отерате. Даница Поповић

Share on Facebook 

Постојећи коментари (0)| Пошаљи коментар